Први подаци који говоре да је у Гајдобри постојала школа датирају још из прве половине 18. века. Школска зграда у којој се и данас изводи настава подигнута је 1906. године.

У периоду између два светска рата први пут се у Гајдобри уводи обавезно учење српског језика, па су у школи радила четири учитеља српске националности.

После ослобођења, 1945. године почиње са радом „Државна народна школа“.  Настава се изводила на српско-хрватском, мађарском и словеначком језику. Насељавањем колониста из Херцеговине,  Босне,  Црне Горе и Македоније,  појавила се потреба за повећањем капацитета школе у Гајдобри која је годинама радила без имена. Од 1958/59. године добија назив Основна школа „Алекса Шантић“ Гајдобра, како се и данас зове. Са доласком колониста број ученика се стално повећавао. Најбројнија генерација била је 1960/61. године, када је школу похађало 912 ученика распоређених у 24 одељења. Осим редовних ученика, у школи су постојали и течајеви за описмењавање одраслих и подизање опште културе становништва. 1974. године школе у Гајдобри и Новој Гајдобри се уједињују у једну школу под заједничким именом Основна школа „Алекса Шантић“ Гајдобра-Нова Гајдобра, и тако је све до данас. Почетком 80-их година, у Гајдобри се, поред Бачке Паланке, организује  настава у оквиру средњошколског опште-образованог система, односно девети и десети разред. Тада је велики број средњошколаца из осталих места из бачкопаланачке општине похађао ову школу, која је у тим годинама била међу најбоље и најсавременије опремљеним школама у општини. Школа је била главни покретач просветног, културног, спортског и политичког живота села, који се одвијао кроз различите секције, курсеве и друге активности.